Planjane: Srbi samo na Malu Gospojinu u rodnom selu

43

Raseljeni Srbi iz Planjana nadomak Prizrena obišli su crkvu posvećenu Rođenju Presvete Bogorodice, gde je služena liturgija povodom praznika Male Gospojine.

Selo Planjane pominje se prvi put 1348. godine u povelji cara Dušana. Na temeljima stare crkve 1868. godine podignuta je crkva posvećena Rođenju Presvete Bogorodice u kojoj se čuva značajna zbirka ikona od 17. do 19. veka. Mala Gospojina okupila je nekadašnje žitelje ovog sela, koji su organizovanim prevozom došli iz različitih krajeva Srbije, ali i inistranstva. Nakon liturgije koju je služio jerej Đorđe Stefanović, prerezan je i slavski kolač.

„Mnogo sam srećna što sam došla, ali nije mi svejedno kad sam videla da nema naroda, nije to lako, zavičaj nema definiciju“, rekla je Živomirka Mitrović.

“Poruka raseljenima je da se okupljamo u većem broju, da ne zaboravimo da prebacimo na mlađe potomke, da i oni dolaze“, rekao je Radislav Popović.

„Ovde nisam bila 27 godina, poslednji put sam bila s mužem i decom. Lep je osećaj, dosta je promenjeno, lepo je izgrađeno, nažalost drugi su izgradili, ali je mirno. Malo sam strahovala, ali lep je osećaj“, kaže Stamena Lukić koja trenutno živi u Americi.

U  selu od pre par godina nema Srba, okupljaju se  dva puta godišnje  za Spasovdan i Malu Gospojinu. Prema podacima meštana  u Planjanu je 1954. godine živelo 90 srpskih porodica, a onda je počelo naglo iseljavanje.

“Naši dedovi i očevi su zbog posla odlazili najviše u Beograd. Vraćali su se, ali je  1954. naglo počela selidba zbog posla, kao što sad muslimani naša braća to rade. Ovde trenutno ima 70 kuća muslimanskih koji rade u Švajcarskoj sa familijom i njih će verovatno da zadesi sudbina nas pravoslavaca. Što se tiče muslimana sve najbolje, mi se slažemo i dan danas. Oni su nam sačuvali ovaj naš Hram Svetu Bogorodicu, jer su Albanci dreničani hteli da je sruše. Oni su rekli – samo preko nas mrtvih možete to da uradite, jer kako poštujemo džamiju, tako poštujemo i pravoslavnu crkvu“, rekao je Slobodan Stanojević, ovogodišnji domaćin slave rodom iz Planjana.

„Tuga, šta da radimo. Rad nas je rasturio i šta da kažem to je što je. Samo da bude mirno, da ne bude više što je bilo, to je najbitnije. Inače sa ovim ljudima se živi dobro, nema problema, ali nema dece, kad nemaš najmilije ovde džabe“, rekla je Natalija Slavković.

Meštani Planjana su obišli pravoslavno groblje kao i svoje nekadašnje domove. Pojedine kuće stare su i preko sto godina.

„Prvo je škola u pitanju, ja imam dva studenta i imam ćerku koja je četvrti razred, gde bi išča u školu? Nije samo vratiti se. Svi lepo znaju i država i opština da stopostotni povratak nije moguć, ali da što većina ljudi ode na godišnji odmor na more, u banju, ovo je banja za lečenje u svoje i more za sve. Može ako se hoće, a hoće se, finansije su veliki problem“, rekla je Slavica Josifović.

Na kraju druženja usledilo je grupno fotografisanje, a raseljeni će otići u nadi da će ih dogodine na ovom mestu biti još više.

 

Izvor: RTK2