Prizren opet za Srbima plače

88

Prizren opet za Srbima plače,

nekad tiho, nekad malo jače.

Šara suze lije kroz Bistricu dugu,

čak ni sneg na vrhovima, ne zamrzne joj tugu.

I ‚‚Kamenti‚‚ most svoje brige ima,

sad to nisu nit hladna Bistrica, nit zima.

Kaljaja tvrđava je stara, i iskustva puna,

zna da će se, kao i uvek, tu vratiti srpska kruna.

Zastava prelepa, crveno-plavo-bela,

zavijoriće se od Prizrena pa do svakog srpskog sela.

Prizren opet za Srbinom plače,

1459. godine tiho, a sad malo jače.

Šadrvan pati da opet centar bude,

traži te fine, nasmejane i ljubazne ljude.

Potkaljaja se drži, ali vremena se boji,

Srbin sada nije tu da je sredi, da je spoji.

Dok u Srbina junačko srce tuče,

ljubav prema Prizrenu će uvek da ga vuče,

Prema crkvama i manastirima u blizini,

prema Kaljaji na prelepoj visini.

Prizren opet za Srpkinjom plače,

1941. godine tiho, a sad malo jače.

Velike svetinje naše, prolivaju suze stalno,

što se u Prizrenu srpskom, ruši sve pravoslavno.

Hladnu Bistricu već dugo duša boli,

što nema Srpkinje da joj peva, koliko je voli.

Bogoslovija čuvena seća se dana,

kad je ka njoj trčalo na stotine mališana.

Baždaran čeka, još uvek veru ne gubi,

da će se ispred njega opet pojaviti Srbi.

Prizren opet za Srbima plače,

1999. godine tiho, a sad malo jače.

Prizrene dragi, veru nikad ne gubi,

znaj, da će uvek da se vrate tvoji Srbi.

Ne brinite Srbi, zastava naša, crveno-plavo-bela,

stajaće opet na vrhu Kaljaje, ispred svake kuće, pravo kao strela.

Sa dvoglavim orlom, sa krunom, štitom i mačem,

stajaće opet, ja verujem, iako dok pesmu pišem, plačem.

U međuvremenu,

Prizren ponovo za Srbima plače,

nekad tiho, nekad malo jače.

Dogodine u Prizrenu!

Igor P.S.

Prizren opet za Srbima plače