PRIZREN : SEĆANJE NA NEDUŽNE ŽRTVE ALBANSKOG TERORA

439

Tokom rata na Kosovu i Metohiji (1998 – 2000), albanski ekstremisti – pripadnici tzv. “OVK” ubili su i kidnapovali preko 300 Srba i nealbanaca na području Prizrena. Sa prostora cele opštine proterano je gotovo celokupno srpsko stanovništvo a sve pravoslavne crkve, sva groblja i verski objekti su spaljeni i razoreni do temelja. Najmlađa žrtva terora bila je četvoromesečna beba, dok je najstarija žrtva imala 94 godine

Svete prizrenske žrtve postradale od 1998. do 2000.

Vekovima unazad traju albanske pretenzije na srpske teritorije. Ove težnje praćene su stravičnim zločinima nad srpskim stanovništvom a Prizren svakako predstavlja jedno od najstradalnijih mesta srpske istorije. Upravo su u Prizrenu počinjeni neki od najstrašnijih zločina nad srpskim stanovništvom tokom čitavog 20. veka.

Balkanski ratovi i povratak Kosova i Metohije u granice srpske države bili su obeleženi stravičnim pokoljem srpskog stanovništva od strane albanskih zločinaca. Teror je nastavljen i tokom Prvog i Drugog svetskog rata kada su Albanci koji su inače bili na strani fašista, masovno istrebljivali srpski narod. Prizren je tada u više navrata razaran a narod masovno istrebljivan. Novinska štampa sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, bila je obeležena člancima i vestima o masovnom silovanju srpskih žena i devojčica od strane albanskih razbojnika. Ovo je naročito bilo izraženo na području Đakovice, Prizrena, Kosova Polja. Prve srpske žrtve ovog kraja pale su još početkom osamdesetih. Pritisci na srpsko stanovništvo, pojedinačna ubistva, napadi i progoni traju sve do početka rata na Kosmetu kada se intenziviraju i dobijaju masovni karakter.

U Prizrenu je nedvosmisleno počinjen genocid nad srpskim stanovništvom. Do juna 1999. godine na području prizrenske opštine, prema popisu stanovništva iz 1991. godine, živelo je 10.950 Srba. Prema najnovijim podacima, danas na području ove opštine nastanjeno je preko 225.855 stanovnika, od toga svega 180 Srba, 15.300 Muslimana, Turaka i Roma, a ostatak čine Albanci, koji su se doselili iz okolnih opština i iz susedne Albanije. Sva prizrenska sela su „očišćena“ od Srba. Tokom rata na Kosovu i Metohiji (1998-1999), albanski teroristi su masakrirali i kidnapovali oko 300 građana Prizrena. Istovremeno, sa područja ove opštine je proterano celokupno srpsko stanovništvo što jasno implicira da je na podurčju carskog grada sprovedeno etničko čišćenje. Prizren je grad u kome su počinjeni najveći zločini nad srpskim i nealbanskim civilima za koje do danas niko nije odgovarao.

Prizren, drevni carski grad, koji se nalazi samo osamnaest kilometara od albanske granice, sa desetak crkava i manastira, jedan je od najlepših gradova na KiM. Pored crkve Bogorodice Ljeviške, koja se nalazi na listi Uneska, u ovom gradu se nalazi veleletni hram Svetog Đorđa, manastir Svetih arhanđela, a u samom centru smeštena je zgrada Bogoslovije „Kiril i Metodije“ i ostale kulturno-istorijske znamenitosti koje krase ovaj drevni grad na obali reke Bistrice.

Svi ovi kulturno-istorijski spomenici tokom 1999. i 2004. godine bili su na meti albanski ekstremista i terorista što ukazuje da je u Prizrenu počinjen i urbicid.Ne samo što su bili porušeni već su i spaljeni, kao što je to bio slučaj sa manastirom Sveti arhanđeli, Crkvom Svetog Đorđa, zgradom Bogoslovije i ostalim manastirima i crkvama. Ekstremisti su lomili krstove, skrnavili ikone i uništavali sve dragocenosti a ostalo je zabeleženo i masakriranje pravoslavnog sveštenika. Sredstvima Vlade Srbije, brojnim donacijama, delom i međunarodne zajednice, srpske bogomolje u ovom drevnom gradu su obnovljene. Pravoslavna groblja su potpuno uništena i demolirana. Posebno je strašna činjenica da su posmrtni ostaci određenog broja srpskih pokojnika izvađeni iz grobova i bačeni ko zna gde, pri čemu su srpske žrtve ubijene i po drugi put. U Đakovici su svi kulturni i društveni objekti koji su bili u vlasništvu Srba, popaljeni i uništeni. Gotovo sve srpske kuće su porušene a one koje su imale sreću da prežive sada su u vlasništvu Albanaca. Sva srpska imovina je pokradena, opljačkana i urnisana.

   ALBANSKI ZLOČINCI SE IŽIVLJAVALI I NAD DECOM

Najmlađa žrtva  terora u Prizrenu bio je Sava Mladenović, beba stara četiri meseca, koju su zlikovci živu zapalili u porodičnoj kući 21. septembra 1999. U napadu terorista život je izgubila i Zorica Dimić, šestomesečna beba koja je poginula sa majkom Lelom 15. avgusta 1999. i to nakon što su im zlikovci podmetnuli eksploziv pred kućom koja se nakon toga urušila u usmrtila nedužnu ženu i njenu bebu.  1. avgusta 1999. naoružane horde albanskih terorista upale su dom porodice Kastrati i tom prilikom kidnapovali devojku Marijetu (17) i njenu šestomesečnu sestru Samiru. Ova deca do današnjeg dana nisu pronađena a njihova imena se nalaze na evidenciji nestalih. Suka Fitim, je bila stara samo dva meseca kada ju je usmrtio projektil iz vazduha tokom NATO agresije. Jedna od prvih žrtava bio je Salih Gaši, Aškalija po nacionalnosti, kog su zlikovci najpre oteli pa streljali 5. avgusta 1998. a njegovi posmrtni ostaci su pronađeni u Radonjićkom Jezeru. Imao je 16 godina.
U podne 29. aprila 1999. naoružani albanski ekstremisti presreli su devojčicu Jasnu Tasić na putu prema kući  i nasilno je odveli u nepoznatom pravcu. Vojnici pod komandom Ramuša Haradinaja zatvorili su ovu devojčicu u kuću Nazifa Elzanija koja je služila kao privatni zatvor. Jasna je bila izložena strahovitom psihičkom i fizičkom teroru od strane ekstremista. U tom zatvoru Jasna je bila zverski mučena i maltretirana a potom okrutno ubijena. Bilo joj je samo 15 godina.

Na veliki pravoslavni praznik Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1999. na svirep i okrutan način prekinuto je detinjstvo šestogodišnje Ane Takić, o čemu su pisale Večernje Novosti. Ubijena je samo zato što je bila srpske nacionalnosti i zato što je ispovedala pravoslavnu veru. Iako nije ni znala šta znači rat, Ana je za albanski narod predstavljala “iskonsku pretnju” koju treba što pre ukloniti. Ana se tog kobnog dana zajedno sa svojim dekom Veselinom zaputila ka pravoslavnoj crkvi ali su ih presreli naoružani OVK ekstremisti koji su ih nasilno ugurali u vozilo i odveli u nepoznatom pravcu. Posmrtni ostaci šestogodišnje devojčice su brzo pronađeni a na lešu su bili vidljivi tragovi mučenja a o monstruoznosti albanskih zveri svedoči i činjenica da je devojčica pronađena unakažena i bez desne ruke. Zločinci su se iživljavali nad nemoćnim detetom a potom je masakrirali. Telo Veselina Takića do danas nije pronađeno i on se nalazi na spisku nestalih. U trenutku nestanka imao je 71 godinu.

Tih dana okrutno je ubijena i Izabela Tamniku, devojčica turske nacionalnosti. Nju je u centru Prizrena napao maskirani albanac koji je pokušao najpre da je siluje a onda ju je izbo nožem nekoliko puta. Od zadobijenih povreda devojčica je iskrvarila na ulici i preminula. Imala je samo 12 godina. Maskut Beriša, dečak romske nacionalnosti, imao je nepunih 17 godina kada je 13. jula 1999. svirepo ubijen od strane albanskih ekstremista u selu Landovica. Tokom agresije na Prizren, život je izgubila i trudnica Đulje Zulfuri i njeno dvoje dece: dvogodišnja Kasandra i dvogodišnji Maksum a poginuo je i Bećir Zulfuri, star 14 godina.

Na području Prizrena bilo je otvoreno oko 20 logora i privatnih zatvora gde su bili zatočeni zarobljeni Srbi ali i pripadnici ostalih etničkih manjina, uključujući i Albance lojalne SRJ. U tim logorima su vršena masovna i sistematska silovanja, zlostavljanja žena i devojaka  a mnogi civili su upravo tu i okončali svoje živote. KFOR nije učinio baš ništa kako bi zaštitio srpsko stanovništvo. Štaviše, i oni su neretko bili saučesnici u progonu i zločinima nad Srbima. Albanski ekstremisti su upadali po kućama i ubijali sve što bi tamo zatekli: i žene, i starce i devojke a nisu bila pošteđena čak ni deca. Najmasovniji zločin se dogodio 27. juna 1999. u selu Dojnice kada su teroristi OVK upali u čisto srpsko selo Dojnice i kidnapovali 17 civila (16 Srba i jednog Bošnjaka) i odveli ih u nepoznatom pravcu. Reč je o ljudima starije dobi, među kojima je bilo i devet žena. Posmrtni ostaci ovih civila do danas nisu pronađeni. Mnogi bračni parovi su ubijeni u svojim kućama koje su potom uzurpirane od strane albanskih ekstremista. Ljudi su presretani na ulicama, odvođeni sa radnih mesta, iz svojih kuća i nad njima su počinjeni zločini.

U istoriji srpskog naroda posebno je ostala upamćena surova smrt monaha Radoslava Lukića, oca Haritona koji je otet 15. juna 1999. godine u centru Prizrena, a njegovo telo nađeno je obezglavljeno godinu dana kasnije. Monaha svetoarhangelskog oteli su na ulicama Prizrena teroristi zločinačke OVK (Tzv. Oslobodlačke vojske Kosova), ali počinioci, ni dan danas nisu pronađeni niti kažnjeni. Telo oca Haritona je bilo izmasakrirano, a njegova glava nije pronađena ni dan danas. Sumnja se da su mu glavu bacili u jedan bunar u Prizrenu. Prema izveštaju veštaka, glava je odsečena oštrim predmetom, polomljena mu je kičma, nekoliko rebara i kosti leve ruke, a nedostaje i nekoliko kičmenih pršljenova.

Telo je nađeno u njegovoj monaškoj mantiji i džemperu, a uz njega su istražitelji pronašli i njegovu ličnu kartu i brojanicu.

Telo civila Momčila Ristanovića je pronađeno 10. avgusta 2000. u masovnoj grobnici u naselju Tusus a obdukcijom je utvrđeno da je  uzrok smrti je  ustrelna rana od metka  u predelu potiljka. Na telu je pronađena još jedna projektilna rana na levoj slabini i projektil kalibra 7,62 mm koji je završio u kičmenom kanalu. Prema navodima Momčilove supruge Momčilo je odveden 17. juna 1999. godine iz svog stana u Prizrenu. Od komšija je saznala da su Muhamed Krasniqi i još jedan muškarac u crnoj uniformi OVK ušli u njihov stan, i  izveli vezanog Momčila i ugurali ga u kombi porkiran ispred zgrade.  Tela oca i sina,Abdllaha Caca  i Abedina ) Caca, Roma iz Prizrena ekshumirana su na groblju Tusus. Tela su identifikovana DNK metodom. Abdulah Caca i njegov sin Abedin nestali su 18. jula 1999. godine u selu Dušanovo,  gde su držali kovačku radnju. Njih su kidnapovali pa streljali pripadnici OVK koji nikada nisu odgovarali za taj monstruozni čin.

Telo civila Ilije Ilića, ekshumirano je  10. avgusta 2000. godine i obdukovano od strane istražitelja MKTJ 17. avgusta 2000. godine u Orahovcu. Prilikom obdukcije utvrđeno je da je smrt nastupila usled projektilne rane u predelu glave. Ilija Ilić je radio u vodovodu. Otet je 14. juna 1999. godine u Prizrenu. Tog dana je grupa pripadnika OVK upala u njegovu kuću tražeći oružje. 28. oktobra 2002. godine na pravoslavnom groblju u Prizrenu eshumirano je telo Danice Cucurević, koja je oteta sa suprugom. Ova starica, inače Hrvatica po nacionalnosti je nestala 20. avgusta 1999. godine u Prizrenu zajedno sa suprugom. Ona je mučena pa zadavljena žicom. Na istoj lokaciji eshumiran je veći broj posmrtnih ostataka ubijenih srpskih civila, među kojima i bračnog para Jezdimira i Đurđane Nešić koji su zverski ubijeni na kućnom pragu. Eshumirani su i posmrtni ostaci Gordane Jovanović njen suprug Krsta  ubijeni su u svom stanu, 25. jula 1999. godine u 15:30 časova. Njihov sin  je u svojoj izjavi Fondu za humanitarno pravo rekao:

Ja sam pokušao nekako da se evakuišem iz Prizrena, dok za moje roditelje nije bilo mogućnosti, jer nije bilo mesta u autobusima koji su prebacivali stanovništvo iz grada. Ostali su toga dana u Prizrenu, nadajući se da će biti smešteni u prizrenskoj Bogosloviji, ali su oni ipak najverovatnije, jer je Bogoslovija bila prepuna ljudi, otišli u svoj stan i tamo boravili sve do dana kada su i ubijeni u stanu 25. jula 1999.god, u 15:30 časova. O ubistvu svojih roditelja saznao sam preko sveštenika Ilije Šmigića, koji se nalazio u Prizrenu i koji je nakon njihovog ubistva, uz prisustvo KFOR-a obavio sahranu, gde sam takođe dobio i neku vrstu uviđaja koju je KFOR obavio u stanu gde su i ubijeni, u kome je konstatovano da su ubijeni tupim predmetom”

 

Tela supružnika Rade (Nikola) Marković i Stojadina (Stamenko) Markovića ekshumirana su u Prizrenu. U listu Udruženja kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji navedeno je da su Rada i Stojadin Marković ubijeni u svom stanu 21. avgusta 1999. godine a ekshumirani u oktobru 2002. godine. Prema navodima ovog lista, oboje su ubijeni vatrenim oružjem u predelu grudnog koša.

 

Na polju u selu Velika Hoča, 24.oktobra 2002. godine ekshumirani su posmrtni ostaci , koje je rodbina prepoznala, po odeći, da pripadaju Miloradu (Petko) Stojanoviću. Obdukcijom tela, tim OMPPFF-a je konstatovao da je uzrok smrti projektilna rana od ručnog vatrenog oružja u predelu leđa. Pronađen je i deo projektila u delu karlice. Na istoj lokaciji nađeni su posmrtni ostaci Živke Stojanović, supruge Milorada, koje je porodica prepoznala preko odeće. Tim OMPF je obavio obdukciju 26. novembra 2002.

Milorad i Živka Stojanović nestali su u Prizrenu 16. jula 1999. godine. Svedok  je u svojoj izjavi FHP-u naveo:

Moj ujak, rođeni brat moje majke, čuo se sa mojim roditeljima telefonom 15. jula 1999. godine. Pripadnici poljskog KFOR-a, stacionirani na Brezovici, u septembru 1999. godine obišli su kuću mojih roditelja. Tamo su zatekli rasturene stvari ali roditelja nije bilo u kući. Od komšija Goranaca čuli smo priču da je moj otac ubijen u dvorištu, a da je moja majka bila mučena u kadi u kući. U obdukcionom nalazu profesora Dobričanina [ekspert tima KCKiMĆ  piše da na telu majke ima više preloma, ruke, rebara, nogu i lobanje. Prvog februara 2003. godine išli smo na prepoznavanje ličnih stvari i predmeta u Merdare. Prepoznali smo sve njihove lične stvari i njihova dokumenta u kojima je bilo 620 DM.

Prizren je oduvek bio grad koji je negovao multikulturalnost; u njemu se vekovima zajedno živeli  i Srbi i Albanci i Romi i sve ostale etničke grupe. OVK teroristima je najviše smetala ta multikulturalnost koja je bila u oštrom sukobu sa njihovom percepcijom Kosova kao isključivo albanske teritorije. Rat je nažalost pokazao da se multikulturalnost očitovala i kod samih žrtava te se među žrtvama albanskog terora mogu naći i Srbi, i Bošnjaci, i Romi ali i Turci, Aškalije, Goranci, Albanci pa čak i dve Hrvatice

Na području Prizrena tokom trajanja rata na Kosovu i Metohiji ali i kasnije, kidnapovano je, ubijeno i stradalo najmanje 156 civila svih nacionalnosti. Takođe, ubijen je 91 pripadnik MUP SRJ i VJ. Ovim žrtvama treba dodati i 82 albanska civila koji su poginuli tokom NATO bombardovanja Prizrena i okoline. Tragedija grada Prizrena je u potpunosti zaboravljena i zanemerana. Zbog stravičnih posledica koje je rat ostavio za sobom i zbog obimnog stradanja srpskog i nealbanskog stanovništva, jedan dan u godini bi trebalo posvetiti prizrenskoj tragediji kada bi se nedužne žrtve albanske agresije otrgle od zaborava.

Civilne žrtve opštine Prizren – nepotpun spisak

 

  1. Aljinović Krasenka (63), Hrvatica, kidnapovana iz Prizrenske bolnice 8. avgusta 1999. od strane OVK
  1. Anđelković Stajko (68), kidnapovan 5. maja 1999. u selu Zojić  od strane OVK
  1. Andrijević Žarko (38), ubijen 13. juna 1999. u Prizrenu
  1. Antić Čedomir (66), kidnapovan sa suprugom i još 16 meštana 27. juna 1999. u selu Dojnice
  1. Antić Marija (61), kidnapovana sa suprugom i još 16 meštana 27. juna 1999. u selu Dojnice
  1. Antić Zlatko (35), kidnapovan 27. jula 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Azari Fadilj (52), Bošnjak, kidnapovan pa ubijen 29. juna 1999. od strane pripadnika OVK
  1. Babarogić Čedomir (94), ubijen sa suprugom 15. jula 1999. u centru Prizrena
  1. Babarogić Olga (78), ubijen sa suprugom 15. jula 1999. u centru Prizrena od strane OVK
  1. Bajrami Sefedin (46), Bošnjak, ubijen 31. jula 1999. u selu Rečane od strane OVK
  1. Begići Lule (24), ubijena 1. maja 1999. u centru Prizrenu
  1. Beriša Elvis (17), Rom, poginuo od bombe 1. maja 1999. u Prizrenu
  1. Beriša Esad (12), Rom, poginuo od bombe 1. maja 1999. u Prizrenu
  1. Beriša Maksut (17), Rom, masakriran 13. jula 1999. u Landovici  od strane OVK
  1. Beriša Ramadan (48), ubijen 1. maja 1999. u Prizrenu
  1. BerišaBesmile (17), Romkinja, poginula od bombe 1. maja 1999. u Prizrenu
  1. Blagojević Srećko (59), kidnapovan 2. jula 1999. u Ljubiždi od strane OVK
  1. Bogdanović Krunislav (70), ubijen 27. jula 1999. od strane OVKkada je krenuo iz Bogoslovije ka Ljubiždi
  1. Bozdić Radmila (68), ubijena 9. avgusta 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Caca Abedin (25), romske nacionalnosti, kidnapovan sa ocem 17. jula 1999. u selu Dušanovo od strane OVK
  1. Caca Abdulah (49), romske nacionalnosti, kidnapovan sa sinom 17. jula 1999. u selu Dušanovo od strane OVK
  1. Čakal Ibiš, advokat, svirepo ubijen 11. oktobra 2005. ispred svoga stana u Prizrenu
  1. Ćereti Ajdin (40), Albanac, ubijen 9. avgusta 1999. u centru Prizrena od strane OVK
  1. Cucurević Danica (75), kidnapovana pa ubijena sa suprugom 24. avgusta 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Cucurević Milorad (84), kidnapovan pa ubijen sa suprugom 24. avgusta 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Đekić Draga (73), kidnapovana 27. juna 1999. u selu Dojnice
  1. Đekić Srećko (49), kidnapovan pa ubijen 27. juna 1999. u selu Dojnice
  1. Dimić Lela (31), ubijena eksplozivnom naparavom sa svojom bebom 15. avgusta 1999. u centru Prizrena
  1. Dimić Zorica, šestomesečna beba, ubijena eksplozivnom naparavom sa majkom 15. avgusta 1999. u centru Prizrena
  1. Dimov Trajče (29), Makedonac, kidnapovan 11. avgusta 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Domgjonaj Marijan (56), kidnapovan pa ubijen metkom 30. avgusta 1998. od pripadnika OVK
  1. Drakulović Radivoje (67), ubijen u svom stanu 28. avgusta 1999. u Prizrenu
  1. Đukanović Dragomir (71), ubijen sa ocem 13. jula 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Đukanović Jovica (44), ubijen sa ocem 13. jula 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Elsani Afrim (27), Albanac, ubijen vatrenim oružjem 5. avgusta 1998. od pripadnika OVK
  1. Elsani Muhamet (60), Albanac, ubijen vatrenim oružjem 5. avgusta 1998. od pripadnika OVK
  1. Fan Slađana (26), odvedena 19. juna 1999. u logor OVK gde je i ubijena
  1. Fazlić Muharem (39), Bošnjak, kidnapovan 11. jula 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Filipović Panta (53), ubijen u svom stanu 25. avgusta 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Gaši Hajrula (47), Albanac, ubijen 24. juna 1998. jer je bio oženjen Srpkinjom
  1. Gaši Osman (60), ubijen metkom tokom 1999. u okolini Prizrena
  1. Gaši Salih (16), Aškalija, ubijen vatrenim oružjem 5. avgusta 1998. od strane OVK
  1. Gogić Slavko (44), ubijen sa ocem vatrenim oružjem 1. jula 1999. u svom stanu od strane OVK
  1. Gogić Živklo (71) ubijen vatrenim oružjem zajedno sa sinom 1. jula 1999. u svom stanu od strane OVK
  1. Huduti Muhamed (46), ubijen 11. februara 2000. u Prizrenu od strane pripadnika OVK
  1. Ilić Ilija (48), kidnapovan u povratku sa posla 11. juna 1999. od strane OVK
  1. Indrulić Fahredin (21), Bošnjak, ubijen u svom stanu 25. jula 1999. od pripadnika OVK
  1. Indrulić Hajrula (72), Bošnjakinja, ubijena u svom stanu 25. jula 1999. od pripadnika OVK
  1. Jahdauti Rešit (67), Albanac, ubijen 1. jula 1999. od strane OVK
  1. Janićević Stanomir (58), penzioner – invalid, kidnapovan 17. juna 1999. od strane OVK
  1. Jevtić Budimir (72), kidnapovan 11. juna 1999. od strane OVK
  1. Jovanović Gordana (48), ubijena u svom stanu 25. jula 1999. od pripadnika OVK
  1. Jovanović Krsta (67), ubijen u svom stanu 25. jula 1999. od pripadnika OVK
  1. Jovanović Tomislav (44), kidnapovan 1. novembra 1999. u Gornjem Selu od strane OVK
  1. Kabašaj Sali (49), Albanac, kidnapovan 7. jula 1999. od strane OVK
  1. Kastrati Isa (50), Albanac, kidnapovan 30. juna 1999. od pripadnika OVK
  1. Kastrati Marijeta (17), romske nacionalnosti, kidnapovana sa sestrom 1. avgusta 1999. od strane OVK
  1. Kastrati Samira, šestomesečna beba romske nacionalnosti, kidnapovana 1. avgusta 1999. od OVK
  1. Krasnići Abaz (22), Aškalija, ubijen vatrenim oružjem u julu 1999.
  1. Krasnići Avdi (30), Albanac, ubijen 16. jula 1999. u Zagradskoj Hoči od strane OVK
  1. Krasnići Ernest (3) – poginuo od bombe 1. maja 1999. u Prizren
  1. Krstić Rade (65), ubijen u porodičnoj kući 21. jula 1999. od pripadnika OVK
  1. Krstić Stana (84), ubijena 9. avgusta 1999. od pripadnika OVK
  1. Krstić Vitko (85), ubijen u porodičnoj kući 16. juna 1999. od pripadnika OVK
  1. Likaj Hamdi (55), Albanac, ubijen vatrenim oružjem 19. februara 1999.
  1. Lukić Radoslav– otac Hariton (39), sveštenik, kidnapovan 15. juna 1999. pa ubijen od pripadnika OVK
  1. Marković Jelena (87), svirepo ubijena 15. juna 1999. u porodičnoj kući od pripadnika OVK
  1. Marković Rada (66), svirepo ubijena 21. avgusta 1999. u porodičnoj kući od pripadnika OVK
  1. Marković Stojadin (73), svirepo ubijen 21. avgusta 1999. u porodičnoj kući od pripadnika OVK
  1. Mazrek Nihat (45), Turčin, kidnapovan 27. marta 1999. u mestu Mamuša
  1. Mazrek Rešit (47), Turčin, kidnapovan 27. marta 1999. u mestu Mamuša
  1. Mazreku Dalip (86), Turčin, ubijen 27. marta 1999. u mestu Mamuša
  1. Milenković Momir (52), kidnapovan 29. juna 1999. od strane pripadnika OVK
  1. Minuši Muharem (46), romske nacionalnosti, ubijen 1. maja 1998. od pripadnika OVK
  1. Mirčević Vidosav (67), ubijen 21. jula 1999. od pripadnika OVK
  1. Mladenović Sava, šestomesečna beba, živ zapaljen u porodičnoj kući 21. septembra 1999. od strane OVK
  1. Morina Avdi (64), ubijen vatrenim oružjem tokom 1999. u okolini Prizrena
  1. Morina Luš (57), Albanac, ubijen 26. avgusta 2000. u selu Landovica
  1. Morina Mahmut (29), Turčin, kidnapovan 1. aprila 1999. u mestu Mamuša
  1. Morina Mensur (15), romske nacionalnosti, poginuo 1. maja 1999.
  1. Morina Sali (47), Albanac, kidnapovan krajem marta 1999. od strane OVK
  1. Mrazovac Jovan (67), kidnapovan 25. maja 1999. sa suprugom od strane pripadnika OVK
  1. Mrazovac Milja (69), kidnapovana 25. maja 1999. sa suprugom od strane pripadnika OVK
  1. Murati Amet (82), Bošnjak, poginuo 1. maja 1999. u centru Prizrena
  1. Murati Azema (39), Bošnjakinja, poginula 1. maja 1999. u centru Prizrena
  1. Musaj Šefki (40), Albanac, kidnapovan 1. jula 1999. u selu Ljubižda od strane OVK
  1. Nedeljković Dragan (55), zapaljen 17. marta 2004. u Prizrenskoj Bogosloviji od strane pripadnika OVK
  1. Nešić Đurđana (75), svirepo ubijena sa suprugom 12. avgusta 1999. od pripadnika OVK
  1. Nešić Jezdimir (76), svirepo ubijen sa suprugom 12. avgusta 1999. od pripadnika OVK
  1. Nikolić Vasiljka (71), kidnapovana 27. juna 1999. u selu Dojnice od strane OVK
  1. Nuhić Sehida (35), Bošnjakinja, kidnapovana 20. avgusta 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Ogarević Božidar (76), kidnapovan 29. oktobra 1999. od strane OVK
  1. Patrnogić Tihomir (85), kidnapovan 1. septembra 1999. od strane OVK
  1. Petković Bora (47), ubijen 14. juna 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Petrović Rosa (40), kidnapovana početkom juna 1999. iz svog stana od strane OVK
  1. Pirković Srećko (68), kidnapovan 13. juna 1999. u selu Ljubižda od strane OVK
  1. Pirković Tomislav (62), kidnapovan 13. juna 1999. u selu Ljubižda od strane OVK
  1. Popović Ratko (57), ubijen 9. avgusta 1999. u centru Prizrena od strane OVK
  1. Pucković Bosiljka (66), ubijena 1. avgusta 1999. od strane OVK
  1. Radivojević Momira (67), kidnapovana 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Radivojević Nikola (60), ubijen 27. juna 1999. u selu Dušanovo od strane OVK
  1. Radivojević Tomislav (65), kidnapovan 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Radojević Nebojša (38), ubijen 29. maja 1999. u Gornjem Selu od strane OVK
  1. Rahmani Mevlila (69), ubijena sa suprugom 21. avgusta 1999. od pripadnika OVK
  1. Rahmani Ramadan (71), Bošnjak, ubijen sa suprugom 21. avgusta 1999. od pripadnika OVK
  2. Rama Sefer (73), Bošnjak, kidnapovan 15. aprila 1999. u Prizrenu
  3. Ristanović Momčilo (59), ubijen 17. juna 1999. u centru Prizrena od strane OVK
  1. Sagdati Ahmet (50), Goranac, otet iz svog stana u naselju Ortokol u Prizrenu 1. septembra 1999. od strane OVK
  1. Šala Behajdin (34), Turčin, kidnapovan 15. aprila 1999. u mestu Mamuša
  1. Šasivari Malić (62), Bošnjak, kidnapovan 27. juna 1999. zajedno sa još 16 Srba u selu Dojnice
  1. Simić Arsenije (76), kidnapovan 29. juna 1999. u centru Prizrena od strane OVK
  1. Simonović Nenad (45), ubijen 16. jula 1999. od strane OVK
  2. Skenderi Anifa (49), Bošnjakinja, ubijena 10. januara 2000. u Prizrenu u naselju Tusus od strane pripadnika OVK
  1. Skenderi Ardiana (20), Bošnjakinja, ubijena 10. januara 2000. u Prizrenu u naselju Tusus od strane pripadnika OVK
  1. Skenderi Đula (72),Bošnjakinja,ubijena 10. januara 2000. u Prizrenu u naselju Tusus od strane pripadnika OVK
  1. Skenderi Đumred (31), Bošnjak, kidnapovan u Prizrenu 15. avgusta 1999. godine od strane OVK
  1. Skenderi Sezair (51),Bošnjak, ubijen 10. januara 2000. u Prizrenu u naselju Tusus od strane pripadnika OVK
  1. Slavković Dosta (72), kidnapovana 12. avgusta 2000. od strane OVK
  1. Šljivić Milan (79), ubijen sa suprugom 30. septembra 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Šljivić Olga (73), ubijena sa suprugom 30. septembra 1999. u Prizrenu od strane OVK
  1. Šope Muhamed (39), romske nacionalnosti, kidnapovan pa ubijen 21. maja 1998. od pripadnika OVK
  1. Spasić Bosiljka (69), kidnapovana 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Spasić Jefta (72), kidnapovan 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Srdić Stana (70), ubijena 6. aprila 2000. od strane Albanca koji je zbog toga osuđen na 8 godina zatvora
  1. Stamenković Marica (63), ubijena 25. avgusta 1999. od strane OVK
  1. Stančić Milan (54), ubijen 27. jula 1999. od strane OVK
  2. Stanković Slađana (35), ubijena 5. juna 1999. kod mesta Planeja u napadu OVK terorista
  1. Stefanović Milica (70), kidnapovana 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Stefanović Slavica (48), kidnapovana 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Stevanović Ljubisavka (63), ubijena 20. jula 1999. u centru Prizrena od strane OVK
  1. Stevanović Vlastimir (29), kidnapovan 12. juna 1999. u selu Ljubižda od strane OVK
  1. Stojanović Milorad (76), svirepo ubijen 15. jula 1999. sa suprugom u selu Živinjane
  1. Stojanović Živka (74), svirepo ubijena 15. jula 1999. sa suprugom u selu Živinjane
  1. Stojković Bogdan (79), kidnapovan 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Stojković Borka (42), ubijena 16. juna 1999. u centru Prizrena od strane OVK
  1. Stojković Natalija (75), kidnapovana 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Stojković Trifun (84), kidnapovan 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Stojković Živka (70), kidnapovana 27. juna 1999. zajedno sa još 16 komšija u selu Dojnice
  1. Šurdić Dragan (37), kidnapovan 18. avgusta 1999. od strane OVK
  1. Takić Ana (6), kidnapovana pa ubijena 28. avgusta 1999. od strane OVK
  1. Takić Veselin (71), kidnapovan 28. avgusta 1999. od strane OVK
  1. Tamniku Izabela (12), Turkinja, svirepo ubijena u avgustu 1999. od strane OVK
  1. Tasić Jasna (15), svirepo ubijena 29. aprila 1999. u selu Medveđa od strane OVK
  1. Tomrecaj Tune (36), Albanac, kidnapovan 11. juna 1999. od strane OVK u selu Zjum
  1. Veselinović Slavko (44), kidnapovan 13. juna 1999. od strane OVK
  1. Vrcelj Ljubomir (40), ubijen 6. januara 2000. u Prizrenu od strane OVK
  1. Vrcelj Mladenka (33), svirepo ubijena 22. jula 1999. u centru Prizrena od strane OVK
  1. Zulfuri Bećir (14), Rom, poginuo 28. aprila 1999. u centru Prizrena
  1. Zulfuri Đulje (22), trudnica, poginula 28. aprila 1999. u centru Prizrena
  1. Zulfuri Kasandra (2), Romkinja, poginuo 28. aprila 1999. u centru Prizrena
  1. Zulfuri Maksum (2), Rom, poginuo 28. aprila 1999. u centru Prizrena
  1. Zurnađiju Ardian (21), Albanac, kidnapovan pa ubijen krajem marta 1999. od pripadnika OVKZenije Beriša (17), Romkinja, ubijena 1. maja 1999. u centru Prizrena

Prizrenci stradali na teritorijama drugih opština

  1. Beriša Besnik (26), Rom, ubijen 12. juna 1999. u mestu Sopina kod Suve Reke
  1. Janićijević Cane (37), ubijen 28. maja 1999. u mestu Raštane kod Suve Reke
  1. Mirić Mladen (50), kidnapovan 29. juna 1999. u centru PrištineIzvor: Fond za Humanitarno pravo – “Otmice i nestanci nealbanaca na Kosovu”Fond za Humanitarno pravo – Sudbina Srba, Crnogoraca, Roma, Bošnjaka i Aškalija  nestalih na KosovuVečernje Novosti: Smrt Ane Takić

    Večernje Novosti: Vapaji bez nade

    Udruženje Kidnapovanih i nestalih – monografija oteta istina

https://istinapravda1000.blogspot.com/2018/11/prizren-secanje-na-neduzne-zrtve.html?fbclid=IwAR3thWBBYr1n91lW-lcI2DMvQ8pjan1Wrv7zN86HJ1stSxD7XBSXhyZfxuA