Vranje je dalo Кoštanu i Mitka, a stari Prizren Sultanu Petrović – Dilber Tutu Jorgušovu, čija su lepota, ljubavna razočarenja i sreća opevani u pesmama.
O njoj su pisali i pevali još otkad je bila devojčurak, pa sve do današnjih dana i to ne samo među Prizrencima. Profesor Učiteljske škole u Prizrenu dr Kontantin Kostić je krajem 70-ih godina prošlog veka, u kraćoj biografiji ove prizrenske lepotice naveo da je rođena u kući nožara Jorguša Petrovića, u prizrenskoj Potkaljaji, a da je na rođenju dobila ime Sultana Tuta.
Nije bilo veselja u Prizrenu do 1999. a da se nije zapevalo o Dilber Tuti. Napisana je i drama o njenom životu, nedavno i roman. Prizrenci je ne zaboravljaju pa je pesma o Dilber Tuti (Zanosnoj Tuti) kad se prevede sa turskog, i dalje sastavni deo repertoara na svadbama, slavama, rođendanima i drugim veseljima, isto tako kao što je “Žal za mlados” među Vranjancima.
– Legenda o prizrenskoj lepotici bila je inspiracija za dve pesme. Obe je zabeležio Miodrag Vasiljević, prof. Muzičke akademije u Beogradu. Prvu pesmu: Ej, u Prizrenu zelena jabuka (…pod jabuku Tuta Jorgušova…) zabeležio je Ljuba Stojković, službenik Borskog rudnika, rodom iz Prizrena. Drugu pesmu “Razbole se dilber Tuta” napisao je nepoznati autor, u poslednjoj deceniji 19. veka, kada je Tuti bilo između 16 i 19 godina. Pesma je doživela više tekstualnih verzija. Najpoznatije verzije su one koje je prof. Vasiljević zapamtio od učitelja Jovana Lukića, pevača amatera, pa od Ljube Stojkovića, kao i Tutinih rođaka u Tetovu, a otpevale su mu ih Marija Čemerikić i Tutina jetrva, Božana Đurđević iz Prizrena – priča za Informer Lela Marković, književnica iz Prizrena.
Dilber Tuta (druga sleva) u Tetovu
Ona je detaljno istraživala priču o detaljima iz života Dilber Tute, a nedavno je svojim Prizrencima darovala u koricama usmene i pisane legende, a između ostalih i o njihovoj najpoznatijoj lepotici promenljive sudbine, Sultani Petrović – Dilber Tuti.
– Кada je Tutina jetrva, Božana Đurđević počela da najavljuje da će njihovu lepoticu isprositi neki Tetovac, braća Đurđevići Micini preduhitriše Tetovce i isprosiše Tutu za svog lepog i stasitog brata Lazu, grnčara. U braku sa Lazom, Tuta je provela tridesetak godina. Dece nisu imali, međutim, Tuta je volela i milovala decu i unuke svoja tri devera – kaže Lela Marković.
Foto: S. K.
– Njena jetrva je kasnije prepričavala da Tutu, i kao udatu ženu, temperament nije napuštao. Vodila je računa o svom izgledu, negovala se, prijalo joj je da je gledaju, da joj se dive i o njoj govore. Кada bi o Đurđevdanu Tutine drugarice, ljuljajući se u sokaku na ljuljašci, pevale pesmu “Razbole se dilber Tuta“, ona je gordo komentarisala: “Neka pojev! Bila sm lepa, pa imav zašto da pojev!”
Zanimljiva je i dalja sudbina Dilber Tute. Njen suprug Laza se upokojio 1928. godine. Nekoliko godina kasnije, u svojoj 59. godini, Tuta je zauvek napustila Prizren, a u dobrim godinama, pogotovu za to vreme, preudala se 1933. godine za Mileta Jovanovića Bošnjaka, kožarskog trgovca iz Tetova.
U novoj sredini, Tuta je veoma lepo primljena, a zatekla je četiri pastorka, koje je svojim šarmom i dobrom dušom osvojila, kao i druge ukućane.
– Zanimljiv je podatak da je njena jetrva Blagunja iz Tetova u mladosti takođe, kao i Tuta, dobila pesmu: “Blagunjo, dejče Požaranjče!/ Otvori mi džamli pendžer/ Sakam da te vidam jas…
Кad bi se sastale, ponosno bi pevale naizmenično svoje pesme. Tako su poslednje godine života Tuti protekle veselo i u pesmi. Кrajem 1951. sahranila je i drugog muža Mileta, a ubrzo za njim, 12. juna 1952. godine, upokojila se i Tuta.
– Do kraja života se oblačila “po prizrenski”. U prizrenskoj nošnji su je sahranili – otrkiva nam ovu zanimljivu priču naša sagovornica. Inače, u prizrenskoj nošnji su, godinama posle, stare Prizrenke dolazile da odgledaju pozorišnu predstavu “Dilber Tuta” koju je napisao Dragan Marković, a koje je izvođena u prizrenskom i drugim kosovsko-metohijskim pozorištima.
Najlepša verzija pesme
Po mnogima, najlepša verzija pesme o Dilber Tuti je ona u interpretaciji Jovana Lukića, pevača amatera i dugogodišnjeg predsednika Kulturno-umetničkog drušva “Budućnost” iz Prizrena.
Razbole se dilber Tuta,
Dilber Tuta Jorgušova;
Bolna leži od meraka,
Bolna leži od sevdaha,
Za Vančeta Micinoga.
Vikaše gu stara majka,
Stara majka Jorginica:
“Dik se, Tuto, dik se ćero,
Sg će prođef opštiari,
Sg će prođe Vanče Micin!
– Stari Prizren je ovu pesmu prihvatio kao himnu njenoj lepoti, priznanje i nagradu što je u jednom periodu svog života, u svojoj bujnoj i raskošnoj mladosti, zračila ulicama ovog drevnog grada – objasnio je prof. Konstantin Кostić.
