Generacijo moja ” Jovanka Radivojević Kica” 1997, Nada.H.

Skori susret,proslava mature,
Prohujalo četrdeset leta,
Prošli smo idile i bure,
Razišli se na sve strane sveta.

Beograd,restoran “Malo korzo”,
pesma i piće,.
Slavimo živote i naše vidjenje
Gledam one negdašnje mladiće,
devojke ko jabuke pred branje.

Ta lica me vode u daleku mladost,
u neki drugi grad,djačko doba,
gde osetismo života radost,
koje se ne zaboravlja do groba.

Zatvorenih oči prolazim poznate ulice,
idem centrom mog voljenog grada.
Odlazim do gimnazije,do učionice
Nosila je ime
” Jovanka Radivojević Kica”.

Na ulazu srećem
profesora Rakočevića,
prekrštenih ruku dočekuje me
teatralno.
Zastajem aktuelna je
“Majka Knežopoljka”,
” Marija na prkosima”,
sprema me recitalno.

Iz zbornice sa dnevnicima
izlaze profesori Vlatko,Petko,
Momira,
koja me isprati sa mimikom
na ustima,
Al’ zanemarih,
Ugledah naoštrenog Kajzera.

Profesor ” Zrza” se za njima gega
I gundja na djake koji ga čekaju
na vratima,
za njim profesorka Zora,
lepa joj pundja,
okupirana,
velikim geografskim kartama.

Potom idu profesori:
Djukan stari i mladi,
pa Djelja,ubrzan poput struje,
Stojko,demek spreman
da nam o ocenu radi,
nabildovan Žarko,
naoštren da ispituje.

Za njima hitro razredni
Mandak Alija,
sa tajnovitim osmehom na licu,
nosi pribor,
čeka nas trigonometrija
i poslednju vidim
” Engleskinju” Slavicu.

Stare,premazane ,drvene daske,
pod njihovim nogama
poznato škripe,
škripe i na starim vratima šarke,
oglasi se zvono,
poče čas,sve utiša se .

U zadnjoj učionici desnog krila,
bilo nas je najviše,
i sad ih sve vidim,
u drugom redu,drugoj klupi
i ja sam bila,
to tada 1977 pesmom zabeležih.

Pesme nema
Al’ traje predivna slika,
škole,učionice,gde ko sedi,
sećam se skoro svakog lika,
Ne dam
Da sećanje moje izbledi.

Prodjoh skoro pored naše Gimnazije
ne nosi više ime
” Jovanka Radivojević Kica”,
Tu su sad neke
nove generacije,
čije vreme obeleži rat i
bodljikava žica.

Generacijo moja,
Sedamdeset sedme,
živeli smo lepo,
bili ko jedno.
Mladost,sloga,
prelepo vreme
a sada se osećam
Baš bedno.

Al’ ponosna sam na sve vas,
Ponosna na moju generaciju
koja svetom
pronosi dobar glas
bez obzira na veru i naciju.