У Поткаљаји у Призрену основан је Манастир Свете великомученице Недеље, а Свету архијерејску литургију на празник ове светитељке служио је митрополит рашко-призренски Теодосије.
Црква Свете Недеље налази се у делу града под именом Поткаљаја, који је раније био српска четврт, а смештен је на падини брда изнад града, на чијем врху се налазе остаци Призренске тврђаве тзв. Каљаје
Митрополит је после резања славског колача честитао празник подсетивши на речи Јеванђеља да се не може сакрити град који на гори стоји, саопштила је Епархија рашко-призренска.
„Окупили смо се у овом храму који непоколебиво стоји на призренској гори, познатој као Поткаљаја, који дивно исијава благодат и љубав Божију, да прославимо дивну светитељку Христову, Свету Недељу. Као што се не може сакрити град који на гори стоји, тако се и ова светиња није могла сакрти, него је уз помоћ дивних људи из целог света засијала још лепше и сјајније“, рекао је митрополит Теодосије.
Иако су, како је рекао неки од иноверних имали друге планове за ову светињу, „воља Божија је била да ово место постане женски манастир и да се овде окупљамо и славимо Васкрслога Бога“, рекао је митрополит рашко-призренски.
Црква Свете Недеље налази се у делу града под именом Поткаљаја, који је раније био српска четврт, а смештен је на падини брда изнад града, на чијем врху се налазе остаци Призренске тврђаве тзв. Каљаје.
Црква је једнобродна грађевина, малих димензија, са осмостраном куполом, зидана каменом и опеком, са мало сачуваног живописа у њеној унутрашњости.
У рушевинама храма сачувао се један изузетан споменик српске средњовековне епиграфике – надгробни белег монахиње Марине.
Сачуван је клесани надвратник са улаза у припрату на коме се налази Марков ктиторски запис из кога се види да је цркву посветио својој мајци Јевросими, наводи се на сајту Епархије.
Према пронађеном ктиторском натпису, старија црква је била посвећена Богородичином Ваведењу и задужбина младог краља Марка Мрњавчевића (1371-1395) подигнута 1370/1371. године.
