Познато je у Призрену, код србског живља а вероватно и у другим срединама ,да ПРЕЗИМЕ породица, најчешће, следи од имена неког предка у породици. Tako у Призрену постоје иста презимена која међусобно немју никакву ФАМИЛИЈАРНУ везу, па су за разликовање чланова породица у народу, ПОРОДИЦАМА- ФАМИЛИЈАМА додељивани НАДИМЦИ. На пример : породици Јовановић, ЦИЦОВИ или другој породици Јовановић, ТРУПОВИ.
Није ми познато да је неко из Призрена,осим Петра Костића, Димитрија Чемерикића и Михајла Чемерикића, детаљније анализирао ову појаву, па је моја намера да на основу само мојих сећања (вероватно не довољно) и без детаљне анализе, представим неке НАДИМКЕ (написане за множину), без везивања за презиме породице како не бих изазвао евентуалне неугодности код млађих чаланова тих породица. Тема је веома опширна и подложна научним анализама, а мој циљ је само активирање наше меморије. Покушао сам избећи надимке који имају само основу презимена породице.
· АЉУШОВИ,……
· БАЖДАРАНЦИ, БОНБОНЂИЈИНИ, БИТАНГИНИ, БАНГИНИ, БУРМУТСУЗОВИ,…..
· ВРЖИМАЧЕТОВИ, ВЕРИГИНИ,…..
· ГРБАНОВИ, ГУТКЕТОВИ,….
· ДРВАРОВИ, ДОЛАШОВИ, ДИМИШОВИ, ДАНГУБОВИ,….
· ЂУБРЕЂИЈИНИ, ЂАКОВАЛИЈЕ, ЂУМРИЈИНИ, ….
· ЗУЗИЛОВИ, ЗГУРИНИ, …….
· ЈЕНДИЈИНИ,…….
· КУЖЉИНИ, КАБАШОВИ, КАРАФЕРИНИ, КИРИЗИМОВИ, КЕПЕТОВИ, …
· МОРАВЦИ, МУМЂИЈИНИ, МАЧКИНИ, МАМУШАНЦИ, МОТЛЕТОВИ,……
· ПУФТАРОВИ,ПУШКАРОВИ, ПИШПАПИНИ,ПАЧАВРИНИ, ПРДЉИНИ, ПОМОЋКОВИ, ПОСЕРКОВИ, ПУНЗАЛЕТОВИ, ПУРИНИ, ПЕЉАВЦИ,……
· ПУЧИНИ, …
· РУШОВИ, ……
· СИНЂИНИ, СТИПСИНИ, …
· ТРУПОВИ, ТОПАЛОВИ,…..
· ЋУМУРЂИЈИНИ, ЋУРАНЧЕТОВИ, ЋУБРИЦИНИ, ЋИФТЕЛИЈИНИ, ЋАТИНИ
· УШТЕТОВИ,……
· ЦИЦОВИ, ЦИЦВИЦОВИ, ЦРЕВАРОВИ,…..
· ЧАНЋЕТОВИ, ЧИЋАЈКИНИ, ЧЕРГИНИ,
· ШЕЋЕРЂИЈИНИ, ШУРДИНИ, …
Ово објављујем на свом ФБ профилу и групи „СТАРИ ПРИЗРЕНСКИ ГОВОР“ јер сматрам да тема највише одговара овој групи. Верујем да ће те својим коментарима и предлозима допунити списак. Осим тога, тема је прилично широка, па предлажем да додамо још списак надимака према презимену (Чункови, Љакини, Пужини……) и списак надимака према локацији у граду (Подкаљајци, Потокмалци, Баждаранци…….)
Кад речи оживе Призрен
Породица на окупу, Призрен, око 1925. године
Kо je „ђунунлија”, а ко „дечанска непреља”, како је „Тома Карафера” добио надимак, и још много тога може се открити на изложби „Призрен – живот у речима”, до 30 октобра, у Галерији науке и технике САНУ, у Београду. Аутори поставке су Снежана Петровић и Тома Тасовац, а заједнички је организују Институт за српски језик САНУ и Центар за дигиталне хуманистичке науке. Јединствена рукописна збирка речи из Призрена, коју је марљиво бележио Димитрије Чемерикић (1882–1960), генерал, учесник два балканска и два светска рата, носилац 17 одликовања за ратне и мирнодопске заслуге, својеврсна је енциклопедија Призрена. Значајна не само за изучавање српског језика, већ и за сусрет са духовном и материјалном културом овог града с краја 19 и почетком 20 века. Поред лингвистичког, збирка има и културно-историјски и етнографски значај и јединствени је споменик наше нематеријалне културне баштине.
Током живота Димитрије Чемерикић је сакупио и лексикографски обрадио више од 16.000 речи из свог родног града, а у Галерији науке и технике је маштовито представљено тридесет пет речи из његове збирке. А то изгледа овако: рукописи на цедуљицама су у оригиналу пластифицирани и изложени на прозрачним кутијама, а одмах поред налазе се њихови преписи и адаптација са дијалекта на савремени језик. Посетиоци могу да чују снимке изворног призренског говора, али и да виде историјске фотографије (власништво Етнографског музеја) и видео-снимке савременог Призрена. Уз сваку кутију је приложена лупа којом се јасније може прочитати рукопис, а за овај маштовити дизајн поставке заслужни су Исидора Спасић и Игор Васиљев. Други део изложбе је дигитализација рукописне збирке, која је у трошном стању, са архивом од 24.000 скенова. Активирана је интерактивна веб-платформа http://prepis.org, преко које ће јавност моћи да се упозна са целокупном дигиталном збирком Чемерикићевих рукописа. Снежана Петровић, једна страна у ауторском двојцу поставке појашњава изложене експонате:
– Димитрије Чемерикић није био лингвиста и није користио језичку методологију, зато је његова збирка много више од дијалекатског речника. Она садржи списак имена, презимена, надимака и прича из породичне историје призренских Срба, Турака, Албанаца, анегдоте и приче о њиховој одећи, јелу, о међунационалним, социјалним односима. Управо зато пред нама оживљава читава епоха и заборављени део историје Призрена, а овом поставком показујемо да је културу колективног памћења могуће осавременити. Призрен је један од ретких дуготрајних урбаних средина у овом делу Балкана, од 11 века до данас он је урбани центар. Био је мултинационалан и мултијезички град у коме су живели различити народи, различитих религија и језика, али способни да направе јединствени менталитет и то се из ове збирке види. Важно је стицање избалансираног погледа на нашу прошлост, да се не одушевљавамо, али и не разочаравамо превише, већ да имамо уравнотежен поглед на то како живети са другим људима и како комуницирати – каже Снежана Петровић.
Тома Тасовац, директор Центра за дигиталне хуманистичке науке истиче да дигитализација културног наслеђа не би смела да постане и њена мумификација. Када транскрибујемо текст, ми заправо откључавамо тајне рукописа, архива, људских судбина и на тај начин градимо активан однос према прошлости.
Снежана Петровић је у шетњи кроз изложбу застала код одреднице „слепо куче” написане на цигарет папиру у прошлом веку, која нам открива старо веровање. Наиме ту пише да „длака од слепог кучета“ има ту моћ да натера момка да полуди за девојком. Кад жена жели да ошамути мужа тако да он само њу слуша, даће му длаке од слепога пса, да он ослепи за све, осим за њу. Одредница „Дечанска непреља” се односи на врло лењо и нерадно чељаде, а овај израз је настао по једној од фигура у манастиру Дечани. Та фигура представља жену нерадницу. „Ђунунлија” значи добровољац, А како је Тома добио надимак Карафера говори пример да је Жифо Черга имао сина Тому касапина, тамне пути, кога је верни пас звани Феро свуда пратио, те је зато добио надимак Карафера.
Наша саговорница наводи и да је Тома Тасовац њен сарадник на значајном пројекту дигитализације културног наслеђа и језичких ресурса и тврди да је тешко представити језик, на било који други начин, осим књигом. Онда смо Тасовац и ја закључили да је ово добра прилика да се језик представи изложбом, сачува збирка, а људи информишу о благу које постоји код нас.
