Немачки КФОР је у четвртак 04.10.2018. године званично напустио призренску касарну и после 19 година отишао из Призрена. На месту војног кампа биће формиран некакав немачко-косовски Камп за иновације и обуку, који ће бити подржан од стране тзв. Владе Косова и немачког Министарства за економску сарадњу и развој.
Међутим, назив кампа не би требало никог да завара јер ће његова права намена сигурно бити другачија. Вероватно ће служити за обуку припадника будуће Косовске војске, чије формирање поново најављују амбасадори западних земаља у Приштини.
Свечана церемонија одласка немачког КФОР-а из Призрена
Немци мисле да су свој посао на Косову тј. у призренском региону за који су били задужени завршили (по њима веома успешно) и да је време да своју команду преместе у центар збивања тј. Приштину а да призренску касарну уступе будућој тзв. Војсци Косова којој су трасирали пут ка заокруживању независности Косова и одбрани његовог „суверенитета“ и „територијалног интегритета“.
Они косметске Албанце доживљавају као традиционалне савезнике, што су им кроз историју у оба светска рата и били, те им није било нимало тешко да и у овом рату пронађу заједнички језик вођени заједничким циљем – стварање независног Косова очишћеног од заједничког непријатеља – Срба.
Због тога је недавна свечана церемонија одласка немачког КФОР-а из Призрена заправо личила на пријатељски растанак два савезника након добро обављеног прљавог посла. Многе хроничаре и историчаре ће славље у Призрену још једном уверити да се историја понавља, јер ће их подсетити да су Албанци на овом истом шадрвану исто овакво масовно одушевљење исказивали и приликом дочека и сусрета са немачким нацистима током Другог светског рата, које су тада, такође, сматрали својим ослободиоцима.
Када је 1999. године, при распоређивању међународне војне мисије на КиМ, немачи КФОР био на путу за Призрен, у њему је тада живело 10.000 Срба, а сада када одлази из Призрена у њему оставља само њих 18, што је заиста велики успех ако се на овај податак гледа из немачко-албанске перспективе.
Историја ће памтити и то да се немачки КФОР срамно понео и приликом мартовског погрома Срба 2004. године, када су његови војници пасивно (а неки и немоћно) посматрали паљење старог српског дела града – Поткаљаје, као и Саборне цркве Светог Ђорђа, Богородице Љевишке, манастира Светих Архангела и других историјских споменика српске културе, због чега су многи савесни војници тада одбили да приме одликовање на свечаној традиционалној додели медаља („Medal Parade“) по завршетку своје мисије.
Историја ће такође памтити да су немачки војници први рафал после другог светског рата испалили на двојицу српских цивила у тренутку док су ови, напуштајући Призрен, журили да сустигну српску избегличку колону: Први рафал немачких војника после II светског рата био је рафал по Србима.
Зашто су Албанци у Призрену дочекали и испратили немачки КФОР аплаузом, више је него јасно.
Пише: Дејан Баљошевић, Ораховац
07.10.2018. год.
