Deca na Kosovu i Metohiji poslednje tri godine takmiče se u prizrensko–timočkom dijalektu. Oni za razliku od vršnjaka u drugim krajevima Srbije, svojim dijalektom – i pišu. To nije puki hir nastavnika i profesora srpskog okupljenih u Udruženju za srpski jezik i književnost „Staro Kosovo“. Oni poručuju: Toj ti vikam, jezik je čuvar naroda!Jovana Kovačević iz Koretišta u Kosovskom Pomoravlju ima 15 godina, od septembra sedi u klupi Medicinske škole, a pred kraj školske godine u Osnovnoj školi „Bora Stanković“ po drugi put se prijavila na konkurs i pisala prizrensko–timočkim dijalektom. Oba puta je pobedila.
O Kosovu koje sjaji
Kada čitate ili slušate kako Jovana recituje svoj rad, teško je poverovati da je delo nekoga ko ide u osmi razred. Na svega nekoliko strana opisala je istoriju Srba na Kosovu i Metohiji, svu njegovu lepotu, manastire, a posebno se osvrnula na ljude, njihovu veru i snagu. Neko će u ovom radu videti i političku poruku, a Jovana samo skromno kaže:
„Živim na Kosovu i Metohiji, to me je navelo da prikažem koliko je ono generalno važno za srpski narod. Koliko Kosovo sjaji. Ima puno manastira. O tome bi trebalo da se priča“.
A kada se priča na prizrensko–timočkom dijalektu, on ima posebnu lepotu i moć, jer Jovanin dijalekat lična je karta njenog naroda.
Laureatkinja dodaje da, koliko god da se njeni roditelji trude da pričaju književnim jezikom, i u kući govore tim dinamičnim, prelepim dijalektom, to je kaže, neizbežno.
„Mi živimo u takvoj sredini, ljudi oko nas pričaju prizrensko–timočkim dijalektom. Sa profesorima u školi trudimo se da pričamo književnim jezikom, ali poneka reč „ispadne“, jer i međusobno, više pričamo dijalektom“.
Ima i profesora koji ih ponekad opomenu, ali i onih koji podstiču negovanje „domaćeg“, lokalnog govora, odnosno dijalekta.
Jezik, čuvar nacionalnog identiteta
Društvo za srpski jezik i književnost „Staro Kosovo“ osnovano je 2019. godine. Okuplja nastavnike, profesore, učenike, sve koji brinu o očuvanju srpskog jezika južno od Ibra. Članovi su iz Sirinićke župe, Kosovskog Pomoravlja i Gračanice.
Prvo su se okupili radi unapređenja nastave, ali su svatili da aktivnosti mogu da budu šire, jer, rad na zaštiti jezika, rad je na zaštiti nacionalnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji.
„Mnogi svetski jezici zaštitili su svoje dijalekte kao deo nematerijalne kulturne baštine, komšije Makedonci su to uradili pre nekoliko godina. Kod nas je to još zadatak koji čeka dijalektologe, stručnjake za jezik svih profila, sve koji su zainteresovani za očuvanje dijalekata u srpskom jeziku“, kaže Dušanka Ilić, potpredsednica Udruženja.
Zbornik učeničkih radova na prizrensko-timočkom dijalektu „Toj ti vikam“ objavljen je uz pomoć Instituta za srpski jezik SANU
© Foto : Sputnjiku ustupila Dušanka Ilić
Ona dodaje da dijalektom kojim je pisala Jovana nije bilo popularno govoriti, osim u humorističkim emisijama, gde je bio podvrgnuti izrugivanju.
Najveći broj članova Udruženja je sa prostora na kome se njime govori, shvatili su da se deca mnogo lepše i tačnije izražavaju na svom dijalektu, dali su im priliku i da pišu.
„Uopšte nismo odstupali od jezičke norme, koju nam je polovinom 19. veka propisao Vuk Stefanović Karadžić, deca su dobila priliku da – pišu kao što govore“.
Toj ti vikam – do SANU
Na prvom konkursu 2021. godine, tražili su od učenika da sastave priče na dijalektu, po svom izboru, nisu odredili ni temu. Stigli su fenomenalni radovi osnovaca i srednjoškolaca, koji su stigli i do Srpske akademije nauka i umetnosti.
„Zahvaljujući podršci Instituta za srpski jezik SANU, uspeli smo da objavimo zbornik učeničkih radova sa prvog konkursa, „Toj ti vikam“. Objavljeni su nagrađeni radovi, po tri najbolja iz osnovne i srednje škole i još nekoliko radova koji su bili pri vrhu te liste“, kaže s ponosom Ilićeva.
Reč je o radovima dece sa cele teritorije Kosova i Metohije, a bilo ih je nekoliko i iz Vranja, koje takođe govori prizrensko – timočkim dijalektom.
Ovaj profesor srpskog jezika i književnosti ističe da se tako dijalekat čuva kao živ jezik, a ne kada se beleži kroz razgovore sa starijim ljudima, sa kojima nestaje.
„Deca su ta na kojima ostaje dijalekat, on se čuva jedino upotrebom, a beleženje, čime se bave naši naučnici, što je za svaku pohvalu, jeste jedan od načina da se sačuva samo sećanje na taj jezik, ali ne i da se sačuva jezik kao takav, govor kao takav. Dokazali smo i da dijalekat živi“, kaže Ilićeva.
Autori radova iz Zbornika „Toj ti vikam“ na Sajmu knjiga u Beogradu
© Foto : Sputnjiku ustupila Dušanka Ilić
Pisanje i muzika kao ispunjenje
U Udruženju „Staro Kosovo“, nisu samo oni kojima je srpski jezik profesija, već svi kojima je srpski ljubav, tu su istoričari, psiholozi, muzičari. Počasni članovi su prof dr Sofija Miloradović, direktor Instituta za srpski jezik i prof dr Radivoje Mladenović, ugledni dijalektolog koji i u penziji proučava ovaj govor.
Pored toga što sjajno piše, pobednica ovogodišnjeg konkursa i svira. Uporedo sa Srednjom medicinskom školom u Šilovu, ide i u Srednju muzičku školu koja se nalazi u selu Stanišor, svira klavir.
Sve stiže, jer iz svog Koretišta, kao i drugi đaci u Kosovskom pomoravlju, ima organizovan prevoz do obe škole. Na kraju razgovora pitali smo je i kako se tako sjajan pisac odluči za medicinsku školu.
„Od malena sam želela da se bavim time, ako nastavim sa medicinom, pisanje, kao i muzika mogu da budu hobi i način ispunjenja“, kaže Jovana Kovačević, trudeći se da govori književnim jezikom, ali sa nežnom melodijom svog dijalekta.
Kako zvuči njen pobednički rad možete čuti zahvaljujući ljubaznosti kolega iz RTV Puls, koji su je snimili za Sputnjik.
„Ako nastavim sa medicinom, pisanje, kao i muzika mogu da budu hobi i način ispunjenja“, kaže Jovana Kovačević
© Foto : Sputnjiku usutpila Jovana Kovačević
https://bityl.co/M8dp
